четвртак, 29. март 2012.

Датум празновања Васкрса


Како се израчунава датум празновања Васкрса?

Први Васељенски сабор, одржан у Никеји 325. године, унео је ред у до тада неуједначену праксу одређивања датума празновања Васкрса, и одлучио да сви хришћани Васкрс прослављају у исто време: прве недеље после пролећног пуног месеца (уштап), то јест пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневице (еквиноција), или непосредно после ње. Васкрс тако може да падне најраније 22. марта (тј. 4. априла по новом календару), а најкасније – 25. априла (тј. 8. маја по новом календару). Ова одлуку потврђују многи црквени канони: «Ако који епископ, или презвитер, или ђакон буде светковао свети дан Пасхе пре пролећне равнодневице заједно са Јудејцима, нека се свргне» (7. апостолско правило), «Сви они који се усуде да повреде наредбу светог и великог сабора одржаног у Никеји, у присуству благочестивог и Богу омиљеног цара Константина, о светоме празнику свете и спасоносне Пасхе, имају бити одлучени и искључени из Цркве» (1. правило Антиохијског сабора) итд.
Међутим, папа Григорије је у шеснаестом веку дрско погазио ову одредбу Светих Отаца Цркве, па тако римокатолици до дана данашњег датум прослављања Васкрса одређују противно свештеним канонима Цркве. Светитељ Теофан Полтавски пише: «Први Васељенски сабор (325. године) узео је исконски, првобитни, старохришћански календар за основ како хришћанског рачунања времена, тако и одредбе о празновању Васкрса. Покушај римокатолички цркве у 16. веку, за време папе Григорија, да уведе нови, 'научни' календар, довео је до стварања само псеудонаучног и противканонског календара. Дакле стари календар је символ јединства хришћана у читавом свету, а нови календар је символ бунта, револуције и разједињења хришћана».

понедељак, 12. март 2012.

Свети старац Макарије Оптински, РЕЧНИК СПАСЕЊА


ПОСТ

Постове су установили Сабори свете Цркве, садејством Духа Светога, и њихово нарушавање сматра се за грех
Држање постова и посних дана неопходно је потребно. То није људска измишљотина: њих су, садејством Духа Светога, установили и озаконили Црква и Сабори, а темељ и Глава Цркве је Сам Господ наш Исус Христос. Он је Својој Цркви дао такву власт, да ко не послуша Цркву, нека буде као незнабожац и цариник (Мт. 18,17); апостолима, а преко њих и пастирима, рекао је још и ово: ко вас слуша Мене слуша, и ко се вас одриче, Мене се одриче; а ко се Мене одриче, одриче се Онога Који је Мене послао (Лк. 10,16). Једино покајање може да избрише овај преступ...

Што се тиче разрешења поста понедељком, ми не можемо да вас умиримо, јер су Свети Оци одредили као обавезно правило за монахе да се понедељак не разрешава на мрсну храну; како бисмо онда ми могли да допустимо употребу такве хране? У овом случају закључак донесите сами. Јер то није врлина, него дужност. За врлину се добија награда, а за неиспуњавање дужности казна.

Пост треба да буде не само телесни него и духовни
Ево нас у предворју светог поста! Тим поводом желим вам све најбоље и саветујем вам да не постите само «постом телесним», него и «постом духовним», као што нас Црква позива овим поздравним речима пред свету Четрдесетницу; а од тога ћете се удостојити да задобијете и плод духовни.

...Приближио се и већ је готово наступио пост. Како да постимо? Телесни пост, тј. уздржавање од хране, не можемо да држимо онако како су држали наши оци и учитељи; али и ако бисмо га држали, каква ће корист бити без духовног поста, на који нас подсећа Црква: «постимо постом духовним, благопријатним Господу» и остало (стихира Триода). Дакле, сећајући се својих грехова, треба да се трудимо, као прво, да имамо срце скрушено и смирено (Пс. 50,19); затим, да не гледамо на туђе недостатке и да им не судимо, и пре свега да пазимо на своје страсти и да им не допуштамо да делују.