МИР БОЖИЈИ
# Мир Божији је
– удео светих Божијих; посредством светог мира хришћанин који је прешао стазу
покајања мири се са Богом, са свим околностима, са свим ближњима и са самим
собом; он постаје син Божији по благодати (Мт. 5,9).
Мир Божији
праћен је очигледним присуством Духа Светога у човеку; он је – дејство, плод
Духа Светога.
Онај ко је
стекао мир Божији у себи, способан је и за друга коначна блаженства: за
добродушно трпљење, са радошћу, срамоте, клевета, прогонстава и свих других
искушења.
Онај ко је
стекао мир Божији не плаши се спољашњих узнемирења: на тасовима његовог срца
благодатна утеха уништила је сву вредност онога што је на земљи велико и
сладосно, као и сву тежину онога што је на земљи болно и горко. 1. 520-521
# Благодатни
мир Христов, којим се подвижник уводи у чисту молитву, у потпуности се
разликује од обичног, спокојног и пријатног људског расположења: уселивши се у
срце он окива узнемирујуће покрете страсти и уклања страх не удаљавањем онога
што је страшно, него блаженим и одважним стајањем у Христу, при чему страшно
није страшно, како је и Господ рекао: Мир вам остављам, мир Свој дајем вам;
не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не
боји (Јн. 14,27). У миру Христовом скривено живи таква духовна сила, да он
њоме гази сваку земаљску патњу и искушење. Ова сила се позајмљује од Самог
Христа: У Мени мир имате. У свету ћете имати жалост; али не бојте се, Ја Сам
победио свет (Јн. 16,33). Призиван срчаном молитвом, Христос шаље у срце
духовну силу која се назива миром Христовим, која је умом недокучива, речима се
не може описати, а на несхватљив начин схвата се једино блаженим опитом. Мир
Божији, – говори апостол хришћанима – који превазилази сваки ум,
сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу (Фил. 4,7).