субота, 29. јануар 2011.

Литија

Васкршња литија у Курској губернији (Иља Јефимович Рјепин, уље на платну, 1883)

четвртак, 27. јануар 2011.

Свети старац Макарије Оптински, РЕЧНИК СПАСЕЊА




СПАСЕЊЕ
Почетак је спасења у свести о сопственој грешности
…Почетак је нашега спасења у најискренијој свести о сопственој грешности и самопрекору и смирењу себе пред Богом и људима које одатле проистиче. Срце скрушено и смирено Бог неће презрети (Пс. 50,17). И при томе треба имати самоодрицање; тј. одрећи се своје воље и разума и покоравати се старешинама и учитељима, као што поучавају Свети Оци…

Покај се због сагрешења која исповедаш и отпочни поправљање. А почетак је свега добра смирење и самопрекор, коме се не можемо научити само кроз говоре; него треба, најпре, читати књиге Светих Отаца, које поучавају монашком животу и борби са страстима и наговорима непријатеља и, читајући, подвизавати се колико је у нашој моћи на вршење заповести Божијих са самопрекором, тражећи помоћ Божију.

Пут је ка спасењу извршавање заповести Божијих
Свима који траже спасење Господ је показао пут – извршавање заповести Његових, које су нам дате у светоме Еванђељу, а то су љубав према Богу и ближњему: Ко има заповијести моје и држи их, то је онај који мене љуби (Јн. 14,21 и даље). Свети Оци, који су делатно овај пут прошли, оставили су нам учење, како да и ми тим путем идемо, и показали су нам различите методе против свакога настројења нашега, које могу допринети нашем спасењу. И као што је гордост одговорна за сва наша сагрешења, недаће и немире, тако је, насупрот томе, смирење погубно за све страсти и грехове и доноси спокојство, по речи Господњој: научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама вашим (Мт. 11, 29).

уторак, 25. јануар 2011.

Двадесетогодишњица хора Мелόди


Хор "Мелόди" са Дивном Љубојевић као диригентом и солистом од 1991. године пева у београдском манастиру Ваведење на Сењаку.

Старац

Раб Божији Аврамије (Михаил Несторов, уље на платну, 1915)

недеља, 23. јануар 2011.

Св. Игњатије Брјанчанинов, Поуке



МИЛОСРЂЕ
# Испитујући милосрђе које је заповедио Господ, видим и несагледиви бездан и висину која измиче погледима; Он нам је заповедио: Будите дакле милостиви, као и Отац ваш што је милостив (Лк. 6,36). Да бисмо испунили ту заповест, потребно је да постанемо онолико милосрдни, колико је милосрдан бесконачно милосрдни Господ. Широка је, Господе, заповест Твоја веома! (Пс. 118). Ко ће моћи да је и на делу сасвим испуни? Осим онога ко је, понесен Духом Твојим Светим, оставио малој деци својствен неспретан и спор ход путем заповести Твојих и почиње да џиновским корацима граби њиме, више да лети него да хода – да лети на крилима Духа. Но ја, грешник, мрачни грешник, како год погледам у себе увек видим помешаност добра са злом коју је људском роду донео његов праотац, који је дрско и грешно окусио са дрвета познања добра и зла. Ја људима делујем милосрдан. Али кад тачно погледам себе, кад истражим себе, проналазим само глупу маску милосрђа. У мени је милосрдна сујета; у мени су милосрдне страсти; у мени је милосрдна користољубивост; у мени је милосрдна крв; али да ме на милосрђе покрене заповест Христова, чиста и света – то у себи не налазим. Кад се пак ја, мрачни грешник, накратко пренем и пожелим да будем милосрдан, сходно заповести Христовој, онда видим како треба да учиним тешко насиље над својим срцем. Света заповест показује слабост мога срца и њоме убеђен ја схватам да сам, мада по природи милосрдан, у односу на Јеванђеље заправо немилосрдан и човекомрзац. Моје срце пристаје да буде милосрдно по покретима крви; али да буде милосрдно по заповести Христовој, то је за њега – распеће.
Тако, видећи себе и поредећи своје стање са оним које је Јеванђеље одредило за ученика Христовог, налазим да иако имам природно расположење за милосрђе, не треба да поверавам себе том природном расположењу, него треба да га умртвљујем. Обавезан сам да принудим себе на милосрђе сходно заповестима Јеванђеља, чак и ако је то повезано са насиљем над срцем које у себи носи свим људима заједничку заразу греха. Природно милосрђе, као производ тела и крви, не може да представља богоугодну добродетељ. И не само то! Оно је у непријатељству са јеванђелским заповестима! Ради његовог умртвљења донет је на земљу јеванђелски мач. Они који су вођени природним милосрђем пребивају у мраку, под утицајем љутог и свезлобног кнеза овога света.

субота, 15. јануар 2011.

Философи

П. Флоренски и С. Булгаков (Михаил Несторов, уље на платну, 1917)

Свети старац Макарије Оптински, РЕЧНИК СПАСЕЊА



СПОКОЈСТВО 

Спокојство се даје смирености и кротости 
Ако хоћеш да добијеш истинско душевно спокојство, послушај Господа који Који нам је заповедио: научите се од Мене, јер Сам Ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама вашим (Мт. 11,29). Видиш чему, према заповести Господњој, понајвише треба да се научимо: смирењу и кротости, јер једино они могу да нам донесу спокојство; али то није наука која се савладава одједном, нити за дан, нити за годину, него је потребно много времена, самоприморавања и помоћи Божије.

...Када се смириш, добићеш спокојство...

Мислиш да ћеш, ако одеш у други манастир, пронаћи спокојство? Спокојство се проналази у смирењу; тако нас је научио Господ (Мт. 11,29). Не гледај на туђе слабости, него пази на себе и противи се страстима, па ће Господ да те уразуми и утврди на путу истине.

...Немогуће је да немамо никакве невоље и да одједном задобијемо смирење. Када победимо све страсти, уништимо гордост и задобијемо смирење – тек тада проналазимо и спокојство. Јер и Господ је заповедио да се од Њега учимо кротости и смирењу, како бисмо пронашли спокојство.

Осуђујући друге, ми за себе мислимо да смо нешто, и тако се лишавамо спокојства; вама су познате Господње речи: научите се од Мене, јер Сам Ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама вашим (Мт. 11,29); дакле, ако немамо душевно спокојство, значи да немамо смирење и кротост.

петак, 7. јануар 2011.

Христос се роди!


Христос се роди! Драги пријатељи, поштовани читаоци, желимо вам срећне Божићне празнике и наступајућу годину!
На почетку 2011. године хтели бисмо да вас упознамо са нашим издавачким планом за наредни период.
Током ове године у библиотеци "Филокалија" требало би да се појаве нова издања неколико књига које су одавно распродате али и даље изазивају велико интересовање. Реч је пре свега о књизи "Духовник царске породице – Житије и дела светитеља Теофана Полтавског, Новог Затворника" која би требало да изађе у тврдом повезу.
Но, главно дело на коме тренутно радимо и које би требало да се појави до лета или јесени је "Хроника" Георгија Сфранцеса (1401-1477), достојанственика и дипломате у служби Манојла II Палеолога и његовог сина, последњег византијског цара Константина XI Драгаша. Пред крај живота Сфранцес се замонашио и саставио ово историјско-мемоарско дело у коме описује догађаје којима је био сведок током последњих 50 година постојања Византијског царства, као и пад Константинопоља и оно што је потом уследило. Сфранцесова "Хроника" поседује приповедачку живост романа, а уједно представља један од главних историјских извора за поменути период. Наше издање овог дела имаће 360 страна, са тврдим повезом и заштитним омотом. Садржаће паралелно грчки изворник према Мињовој Патрологији, српски превод и коментаре, што ће га чинити несвакидашњим подухватом за српске прилике.
До краја 2011. године требало би да изађе, као четврта књига у библиотеци "Котва", први том "Библиотеке" ("Мириовивлон") светог Фотија Цариградског (IX век), дело од огромног значаја за историју византијске књижевности. Реч је о најдрагоценијој књизи византијске учене прозе и уједно примеру Фотијеве велике ерудиције и стилског мајсторства. Садржи приказе 280 књижевних дела из разних области – богословља, историје, реторике, философије, медицине, природних наука и поезије. Од ових дела 56 припада хришћанским ауторима, док су остало писци хеленске књижевности. Фотијеви прикази су сажети али увек веродостојни. Осим основне схеме у њима нема никакве једнообразности. Нарочито су важни подаци о делима историчара који су писали пре IX века. Фотијева "Библиотека" није писана с намером да буде историја књижевности, но свакако представља прворазредни извор за историју хеленске књижевности и световне књижевности Византије, као и старохришћанске и рановизантијске богословске литературе. Будући да су неке од ових књига касније изгубљене, Фотијев опис представља једино сведочанство о њиховом садржају. Реч је дакле о још једном капиталном делу чије превођење и објављивање несумњиво има шири значај за домаћу културу.
Овакав издавачки план подразумева прилично велик буџет који свакако превазилази наше могућности. Ми ћемо се као и до сада ослонити пре свега на вас – наше читаоце – јер управо ви, куповином наших књига, омогућујете да се најављени наслови појаве. Стога вам још једном благодаримо на поверењу: трудићемо се да ваша очекивања не изневеримо.
Нека вам 2011. година буде благословена и спокојна, нек буде успешна, нек вам се све лепе жеље остваре!