петак, 22. октобар 2010.

Барон Врангель

Генерал Петр Николаевич Врангель,
Главнокомандующий Русской (Белой) армией
- памятник в Сремских Карловцах (Сербия)

Свети старац Макарије Оптински, РЕЧНИК СПАСЕЊА


СРЦЕ 

...Срце је пространа њива, зарасла у трње и коров страсти. Како на њој посејати благодатно семе? Оно ће пропасти и неће донети плода: зато треба свакодневно, макар и помало, чупати трње страсти, не допуштајући му да делује.

...Прати покрете свога срца и уништавај страсти које се појављују, пре свега гордости, гнева и осуђивања ближњих. Зашто да плачемо за туђим мртвацима, када наш мртвац лежи пред нама – наша гресима умртвљена душа.

Духовни плач због грехова неопходан је у покајању
Духовни плач нам је веома потребан, о чему говори старац Пајсије, наводећи сведочанства многих светих; у делима Отаца је доста писано о томе; ми треба да их читамо са вером и смирењем, пазећи на себе, а не на друге; осим тога, ми се задовољавамо само простим читањем, које душу оставља гладну и хладну.


петак, 15. октобар 2010.

Леснинский монастырь

Са Светим Оцима из дана у дан


Таштина земаљска

# Стицање обиља злата, гомиле слугу, гордост и сујета, умишљеност и надменост – све је то таштина над таштинама, јер не долази од Бога и нема добар циљ (свети Јован Златоуст).
# Ми хришћани не само да не сматрамо за нешто велико ни знаменитост предака, ни телесну снагу, ни лепоту, ни господство, ни славу, па ни само царско достојанство, нити икакву другу људску предност, него све то чак сматрамо недостојним жеље (свети Василије Велики).
# Не примај са медом отровне материје (свети Василије Велики).
# Какву корист ми је донео свет? И шта добијају данас они, који се налазе у свету? Заиста ништа, него као што су се наги уселили у гробове, тако ће наги и васкрснути, и сви ће заплакати што су оставили истински живот, што су оставили Светлост света – Христа, и заволели таму (свети Симеон Нови Богослов).
# Опијање сујетним бригама исушује главу (авва Исаија).
# Мамон – то је свако дело овога света (авва Исаија).
# Истинско служење Богу, то је – немати у уму ништа страно Богу (авва Исаија).
# Овдашња слава, земаљско богатство и благородство су – само дечије играчке (свети Григорије Богослов).
# Онај ко је рођен у овом свету, нека не мисли да се родио зато да би се наслађивао тим светом и уживао у његовим радостима, јер, када би то био циљ рођења, он не би умирао (свети Симеон Нови Богослов).
# Као што ноћ следи после дана, тако и зло следи после добра (свети Марко Подвижник).
# Свињске очи имају такво природно устројство, да су окренуте ка земљи и никако не могу да погледају на небо. Тако и код оних који се наслађују чулним задовољствима, душа, која је пала у муљ сладострашћа, тешко може да подигне поглед ка Богу, или да мисли нешто достојно Бога (древни Патерик).
# Што се човек више удаљава од сваке земаљске утехе, то је ближи Богу.
# Привремена сладост припрема човеку вечну горчину, ако се неко неразумно везује за њу (свети Димитрије Ростовски).
# После неколико тренутака насладе предстоје вечне муке (свети Филарет митрополит Московски).
# Пријатно је садашње, али оно је сан у поређењу са будућим (Духовни Маргарит).
# Шта значи наслађивање земаљским задовољствима у поређењу са стањем будућег блаженства, ако не сновиђење једнога дана у поређењу са читавим животом? Зар не би био безуман човек који би пристао да читав живот трпи казну, како би видео један пријатан сан? (свети Јован Златоуст).
# Душа почиње да кружи: када мисли о вечном, бира добродетељ, а кад поглед усмери ка садашњем, одлучује се за задовољства. Овде је хладовина за тело, а тамо његово покоравање. Овде је пијанство, а тамо пост. Овде је смех, плес, блуд, а тамо сузе, молитва, девственост (свети Василије Велики).

петак, 8. октобар 2010.

Андреј Рубљов, Рождество Христово

Преподобни Јустин Ћелијски

Преподобни Јустин Ћелијски
ОДГОВОР НА АНОНИМНУ ДОПИСНИЦУ
(Рукопис је писан најпре својеручно, а затим прекуцан на 17 страна, са потписом и датумом: „О Св. Сави 1971, у ман. Ћелије". Пронађен је у Авиној архиви и издат тек недавно. Ради јасноће, дати су и сви уводни текстови, тј. анонимна дописница и акт Св. Синода)


Повод:         
Његовом Преосвештенству Господину Јовану
Епископу Шабачко-ваљевском - Шабац
Ваше Преосвештенство,
Вашим актом Ебр. 681, од 28. октобра 1970, Ви ми достављате необичан, и у основи апокалиптички, акт Светог Архијерејског Синода Бр. 3485 / зап. 663, од 16. октобра 1970, који гласи:

Свети Архијерејски Синод
Српске Православне Цркве
бp. 3485 / зап. 663
16. oктoбpa 1970. године
Београд
Ваше Преосвештенство,
Његова Светост Патријарх Српски Г. Герман у седници Светог Архијерејског Синода одржаној 16. октобра ове (1970) године приказао је отворену дописницу коју је примио на своје лично име, која гласи:
„Ваша Светости,
Сматрам за потребно да Вас обавестим да се у народу у последње време много говори о др Јустину и да он дуго чами у Ћелијама само зато што Ви то желите, јер је био противу Вашега избора за патријарха.
Др Јустин се сматра за најученијег човека у Православљу код нас и неки га називају и мучеником црвеног патријарха.
Ако Вам се нешто замерио требало би му опростити и довести га у Београд на какву било дужност и на тај би се начин пресекле разне приче.
С поштовањем,
Један православац"

* * *

Приказујући предње, Његова Светост изјављује да је он лично дубоко уверен да високопреподобни архимандрит о. Јустин нема никакве везе са садржином ове дописнице, али сматра за потребно да упозна Свети архијерејски синод, какве све уличне верзије о овоме колају.
По саслушању Свети архијерејски синод одлучује:
„Преко Његовог Преосвештенства Епископа шабачко-ваљевског Г. Јована, надлежног епархијског архијереја, доставити високопреподобном архимандриту о. Јустину, духовнику манастира Ћелије код Ваљева, препис поменуте дописнице, која је упућена Његовој Светости Патријарху српском Г. Герману, и умолити га да се изјасни да ли би желео и могао да прихвати неку црквену службу у Београду и кojy?
О предњем нам је част известити Вас, с молбом ради знања и даљег сходног поступка.
Вашег Преосвештенства у Христу брат
За Председника Светог архијерејског синода члан, (М. П.) Епископ браничевски Хризостом"

недеља, 3. октобар 2010.

Georgia - საქართველო

View of Tiflis (Tblisi) from the grounds of Saint David Church, ca. 1910.
(photo: Sergei Mikhailovich Prokudin-Gorskii, 1863-1944)

Посланице туге

Друга Посланица Туге
Смиреног Филарета, Митрополита Руске Заграничне Цркве
(1972)
Најсветијим и Најблаженијим Поглаварима Православних Цркава, Преосвећеним Митрополитима, Архиепископима и Епископима.
Сваком епископу поверен је народ Господњи у његовој епархији и он ће за њих дати одговор Богу (Ап. 39). По 34-ом Апостолском правилу „епископ чини само оно што се тиче његове епархије и места која јој припадају".
Ипак, догађа се да неке појаве по своме значају могу да утичу не само на чада једне епархије, већ и на многе Помесне Цркве истовремено. Такве појаве васељенског карактера не могу више бити ствар која се не тиче сваког православног епископа, као прејемника Светих Апостола који је постављен да штити своју паству од различитих саблазни. Нарочито се то односи на наше доба, када се помоћу технике различите вести и идеје тако брзо шире.
Наша паства, која припада слободном делу Руске Цркве, расејана је по целом свету. Зато се речено на њу односи и више него на било кога другог.
Услед тога и наши епископи на својим Саборима не могу ограничавати свој суд уским границама пастирских и административних проблема који се појављују у њиховим епархијама, него су принуђени да обрате пажњу и на питања од општег значаја за сав православни свет, јер несрећа за једну Цркву треба да буде несрећа и за другу, и да од ње захтева живо учешће (Фил. 4,14-15; Јевр. 10,33). Ако је свети Апостол Павле патио са онима који пате и пламтео са онима који.су били саблажњени, можемо ли ми, архијереји Божији, да остајемо равнодушни према расту заблуде која прети спасењу душа многе наше браће у Христу?