четвртак, 31. децембар 2009.

Из дела светог Теофана Затворника





Свето Писмо и духовна литература

Од како је Сејач изашао на сетву, Он не престаје да сеје. Испрва је сејао Он Сам, потом преко Апостола, а на крају преко Божанских Књига и богомудрих учитеља (43, стр. 215-216).

Бог је Светлост, и реч Божија је светлоносна, стога и душа која га је примила постаје просвећена и светлоносна (14, стр. 169).

Читајте само Јеванђеље... Јер која је књига боља од Јеванђеља... Читање Јеванђеља окружује душу атмосфером Божијом (6, п. 998, стр. 134).

Само са Јеванђељем или Новим Заветом може се проживети цео век, све време га читајући. Колико год да га читаш, нећеш га ишчитати до краја. Сто пута га прочитај, тамо ће ипак остати недочитаног (5, п. 783, стр. 44).

Не заборављајте да сваки дан читате реч Божију, да размишљате (о њој), да (је) осећате, и да тиме храните своју душу. Душа ће се од тога усладити, постаће тврђа и поузданија (4, п. 735, стр. 224).

Сваки дан треба да се прочита једно зачало у Јеванђељу. То је лекција Свете Цркве њеним чедима и треба је изучити... Ујутро, када је душа слободна од утисака са стране, уз молитву за уразумљење, пажљиво приступите овој ризници судова Божијих, пазећи шта ће кроз те речи да вам саопшти живи Господ (56, стр. 102).

Да се Јеванђеље не може помирити са светом, то је знао и Господ када је давао заповести; Он нигде није рекао да се могу правити уступци свету. Уступци су – издаја Господа (2, 330, стр. 202).

Не треба писати тумачење Јеванђеља, него бележити размишљања – да би свака реч и сваки покрет Господњи били свечани сведоци Његовог Божанства. Када Бог да, отпочећемо хвалебну песму Господу и онда јој неће бити краја. О, кад бисмо могли да макар отпочнемо са тим! (7, п. 1083, стр. 53).

Јеванђеље се може читати седећи, али да се не умањи побожно поштовање према њему (1, п. 113, стр. 113).

Реч Божија је налик огледалу. Као што гледајући у огледало свако види где је која мрља или прљавштина на његовом лицу или одећи, тако и душа читајући реч Божију и разматрајући тамо набројане заповести не може да не види је ли исправна или неисправна у односу на те заповести; савест ће јој ово истога часа нелицемерно рећи, будући да је просвећена речју живог Бога (36, стр. 127-128).

Онај ко пази на реч Божију, сабира јасне појмове о свему што је у њему самоме, око њега и изнад њега: он појашњава своје обавезе у свим животним ситуацијама, нижући света правила као скупоцене бисере на нит савести, која му потом тачно и одређено показује како када да поступи, не би ли угодио Господу; он кроти страсти, јер читање речи Божије на њих увек делује умирујуће. Која год страст да те узнемирава, прихвати се читања речи Божије и она ће постепено да утихне, да би се на крају сасвим смирила. Онај ко се богати познањем речи Божије има над собом стуб од облака, који је водио Израиљце у пустињи (43, стр. 168-169).

Како што поједина мека и растресита тела постају чврста, окамењена и недоступна за повреду и разлагање када у себе приме чврсте, камене честице, тако и душа када се нахрани и испуни речју Божијом постаје тврда у истини и добрим расположењима, и безбедна од насртаја лажи и греха (14, стр. 169).

Све док се ум сам труди да разуме Свето Писмо, дотле су истине које се у глави држе за умне, углавном бесплодне за живот. Озарење пак свише, запечаћујући те истине у срцу и дајући да се окусе, чини да оне почињу да усмеравају живот, а животно искуство још потпуније омогућује да се схвати њихова сила (12, стр. 118-119).

Најплодоноснија је Реч Божија, а за њом – отачка дела и житија светих. Уосталом, мора да се зна, да су житија боља за почетнике, отачка дела – за средње, а реч Божија – за савршене (68, стр. 233).

...Јеванђеље се појавило много година после Вазнесења. А сва апостолска дела, заједно са Јеванђељем, у једну књигу су сабрана тек крајем првог века... вероватно под руководством светог Јована Јеванђелисте (6, п. 946, стр. 19).

...Бог је слао на земљу пророке и Апостоле, а и Сам ју је походио и открио нам Своју свету вољу – како треба да живимо и да се спасавамо – заповедивши да се све то запише у Божанском Писму, како би сви људи читали и видели шта Бог хоће од нас (2, п. 226, стр. 30).

Господа ради, не заборављајте да читате светог Златоуста – ма која његова књижица да дође до вас. Он је писао једноставно, без припреме, онако како је ствари видео духом и како су се мисли о томе слагале у његовом срцу. Много шта код њега на први поглед делује неважно, али кад продужите даље, наићи ћете на непроцењиво благо. Неки кажу да је свети Златоуст изображавао општи поредак хришћанског живота. То је углавном тачно, али не представља начелно правило. Готово у свакој његовој беседи наћи ће се и изреке које описују најскривенији живот духа. То да изучавате и да држите у срцу за случај невоље и нужде (56, стр. 101).

Свако ко је почео да ревнује и жели да исправи своје срце, све што му треба наћи ће овде (у «Добротољубљу»), у различитим отачким делима (1, п. 51, стр. 48).

Ево вам закључак читавог «Добротољубља». «Сваки уздах посвећивати чистој молитви и добро пазити одакле непријатељ усмерава своје стреле, те сходно томе дејствовати...» (3, п. 539, стр. 238).

Колико је само добра у књигама «Добротољубља»! Ишчитавајте их. То су свагда нове књиге (4, п. 659, стр. 124).

За усвајање појмова вере читајте светитеља Тихона, светитеља Димитрија Ростовског, Светитеље Јована Златоуста, Василија Великог и друге (1, п. 89, стр. 75).

Добро је читати житија светих и Чети Минеје: иако ми не можемо тако да живимо, обавезни смо да се угледамо на њих колико можемо, па чак и преко наших снага. У сваком житију представљена је општа скица живота светога који се слави тога дана... Из општег прегледа тих скица видећете шта је свима светима било заједничко, па из тога изведите закључак: дакле, ово или оно је – неопходно (3, п. 487, стр. 154).

Што се тиче превода Библије, у потпуности делим мишљење мог драгог наставника, високопреосвећеног Димитрија (Мурјотова, архиепископа). И добро би било да се приступи послу. Почните да преводите. За издавање формирајте друштво. Редактор нека буде преосвећени Димитрије, издавач – друштво, а стално запослено лице на том послу С. А. Первухин (2, п. 219, стр. 20-21).

Да је тешко време за Православље – то је јасно као два пута два. Организатори предавања у московском Друштву пријатеља духовне просвећености штампали су потпуно неправославни чланак о преводу Седамдесеторице (реч је о древном преводу Старог Завета на грчки, од давнина прихваћеном у Цркви – прим. М. С.). Црква Божија није знала за другу реч Божију, осим за Седамдесеторицу, и када је говорила да је Свето Писмо богонадахнуто, мислила је управо на тај превод. Сва тумачења која су томе противна – јеретичка су. Кад будете код московског владике, реците му да испита редакцију тих предавања, али не помињите да ја то сугеришем... Жао ми је што сам одлучио да тамо дам Посланицу Ефесцима (мисли се на Тумачење Посланице Ефесцима које је светитељ Теофан дао поменутом друштву ради објављивања – прим. М. С.) (7, п. 1084, стр. 55).

Откривати помисли, као што вам је из опита познато, веома је благотворно. Читати књиге – такође је добро; и то може у одређеном случају да пружи уразумљење. Али, тамо су дата општа упутства; а за појединачне случајеве боље је тражити појашњење од живог познаваоца ствари... Страст за читањем је лоша. Она не води ка добру и поставља некакав зид између срца и Бога... (5, п. 912, стр. 192).

Ројите се око оних источника, где очекујете да ћете пронаћи утеху (4, п. 753, стр. 250).

Читајте, размишљајте и примењујте на себе. Примењивати на себе – то и јесте циљ читања. Ако читате без да примењујете на себе, неће бити користи, него још и зло. У глави се само гомилају теоретска знања, а човек се не учи да себе усмерава на добро, него друге да осуђује (4, п. 717, стр. 200).

Читајте свете књиге, помало, али са расуђивањем (5, п. 941, стр. 232).

Приликом читања, на уму треба имати главни циљ живота и све остало обликовати према њему. Тако ће се добити нешто целовито, повезано и стога чврсто. Снага спознаје и убеђења даће снагу вољи (4, п. 703, стр. 170).

Кад се неко обраћа Богу, настаје борба: самољубље и свет са једне стране, а истине Божије са друге. Човек испитује те мисли, савладава егоизам и свет; али не делују све те истине једнако на све људе; на некога више делује једна, а на другога друга. Но, међу њима за свакога постоји таква, која чим се појави у свести, одмах у човеку буди страх Божији. Та истина већ у првој борби односи победу, а и у свакој другој растерује непријатеље. Које су то истине. Изволите у књизи «Пут ка спасењу» прочитајте други део: О исповести и покајању. И видећете (2, п. 348, стр. 215-216).

Немојте се задовољавати једнократним читањем, него читајте онолико пута колико је потребно да бисте све запамтили: јер у књигама је написано све што је потребно (3, п. 489, стр. 157).

Приликом читања срце не треба да буде ничим заузето, него отворено за истину – да са разумевањем прима оно што се чита и слаже у себе; при томе, срце ће дирнути час један, час други стих, а неки од њих посебно јако. Обратите пажњу на стихове који вас дирну и дању их се чешће присећајте, нарочито онога који вас је понајвише дирнуо. То ће поново да оживи срце, што је веома плодотворно. Боље је читати помало, али са усвајањем онога што се чита и са осећајем, него много али без тога: јер без тога читање ће бити сејање поред пута (1, п. 185, стр. 205).

среда, 30. децембар 2009.

Св. Игњатије Брјанчанинов, Поуке





ДУША 

# Свети Макарије Велики каже да Анђели имају лик и изглед, као што и душа има свој лик и изглед, и да тај лик – спољашњи изглед како Анђела, тако и душе – јесте лик и изглед спољашњег човека у његовом телу. Исти угодник Божији учи да Анђели и душе, иако су по своме бићу веома фини, ипак, уз сву своју деликатност, јесу тела. То су фина, етерична тела, док су напротив наша земаљска тела веома материјална и груба. Грубо људско тело служи као одећа за фино тело душе. На очи, уши, руке и ноге душе одевени су одговарајући удови тела. Када се душа путем смрти одваја од тела, она га свлачи као одећу. Свети Макарије вели да најсавршенији хришћани, очишћени и просвећени Духом Светим, виде лик душе, али такво савршенство и виђење достижу само ретки међу светима. Исти велики отац тврди да код оних који се моле молитвом Духа, душа током молитве понекад нарочитим и недокучивим деловањем Духа Светога излази из тела (описујући натприродно деловање благодати Божије за време молитве, Макарије Велики каже: «У том часу човеку се догађа да заједно са исхођењем молитве из уста, из њега исходи и душа»; очигледно, ово се догађало самом светом Макарију). Ако су се и чак у оно доба када је у пустињи египатског скита процветао Велики Макарије, у доба узвишеног монашког подвига, само врло ретки међу светим монасима удостојавали се да виде лик душе, колико су тек ретки данас! Но, и данас се могу срести, по великој милости Божијој и по нелажном обећању Господа Исуса да ће пребивати са Својим верним ученицима до краја света. Према личном сведочанству изабраника Божијег који је приликом најобилнијег благодатног деловања молитве изненада видео своју душу како је изашла из тела и стоји у ваздуху, она је – етерично, веома фино, лебдеће тело, које има изглед нашег грубог тела, све његове удове, чак и косу, и његове црте лица, једном речју: потпуну сличност са њим. Не само да су уз душу биле силе ума и срца, него и сви органи чула – вида, слуха, додира, у њој је био читав живот, а тело је остало на столици као мртво, као скинута одећа, све док се покретом руке Божије у њега није вратила душа, на једнако несхватљив начин као што је и изашла.
 Анђели су налик души: имају удове, главу, очи, уста, прса, руке, ноге, косу – једном речју потпуно су налик на видљивог човека у његовом телу. На лицима светих анђела сијају лепота добродетељи и благодат Божија; ово је својствено и лицима најсветијих хришћана. А очајна злоба својствена је палим анђелима; њихова лица налик су окорелим лицима злочинаца и преступника међу људима. Тако кажу они који су видели Анђеле светлости и анђеле таме. Анђео и душа се називају бесплотнима јер немају тело; називају се духом јер су фини и у потпуности се разликују од предмета који чине материјални свет. Тако се називају и у обичном људском језику, и у Светом Писму, и у делима светих отаца; њихова материја је неупоредиво финија од материје земаљских предмета које ми можемо да видимо. У нашем обичном палом стању ми духове не видимо, али ако водимо пажљив, благочестив живот, осећамо њихов утицај на нас. Благодатно, живо, духовно осећање духова јесте њихово духовно виђење. Ветар, ваздух, разни гасови и испарења обично се, чак и у Светом Писму и отачким делима, називају духом (дахом). Тако је Господ упоредио деловање Духа Светога са деловањем ветра. Ветар је на том месту Јеванђеља назван духом. Али у правом смислу те речи, само Бог је – Дух. Он се, као свесавршено Биће, својом природом у потпуности разликује од природе створења, ма како та створења у поређењу са другим створењима била фина и савршена. Нема бића које има исту природу као Бог! Стога осим Бога нема другог бића које је духовно по природи. «Бестелесним и нематеријалним Анђео се назива у поређењу са нама – каже свети Јован Дамаскин – јер у поређењу са Богом, јединим неупоредивим, све је грубо и материјално. Само Божанство је у строгом смислу речи нематеријално и бестелесно». 3. 74-77
 # Духовима је сасвим природно да имају чула; има их и људска душа, која по својој природи припада створеним духовима. Човекова чула припадају његовој души, а не телу, мада у време човековог земаљског живота делују кроз телесне удове. Кроз телесне удове делује читава душа, чак и њена словесна сила. Чула напуштају тело заједно са душом; тачније, душа када излази из тела носи са собом и чула која јој припадају. Када би чула припадала телу, остајала би у њему и по изласку душе, или би напуштала тело у друго време, а не управо у часу када га оставља душа. 3. 230

уторак, 29. децембар 2009.

ОБАВЕШТЕЊЕ





(погледајте филм)

Издавачки фонд Архиепископије Београдско-Карловачке организује промоцију првог тома сабраних дела Патријарха Павла.
Промоција ће се одржати у оквиру Божићног Сајма у просторијама бивше робне куће "Клуз" ул. Масарикова 4 (угао Масарикове и Ресавске).
Учествују: Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-Приморски г. AМФИЛОХИЈЕ и Његово Преосвештенство умировљени епископ Захумско-Херцеговачки г. АТАНАСИЈЕ.
Време: понедељак, 4. јануар 2010. у 19 часова.
Улаз слободан (радно време Божићног Сајма од 10 до 20 часова).

четвртак, 24. децембар 2009.

Дневник уредника



Позивамо Вас на Божићни сајам у организацији Издавачког фонда Српске Православне Цркве, који ће се одржати у згради бивше робне куће "Клуз", Масарикова 4 (угао Масарикове и Ресавске, између СКЦ-а и Београђанке), од 28. децембра 2009. до 5. јануара 2010.
Радно време је од 10 до 20 часова (осим у недељу, када се отвара од 11 часова и 1. јануара када ради од подне).
Свих 30 излагача (Патријаршија, Беседа, Каленић, Светигора, Хиландар...) понудиће сајамске попусте, а најављен је и велик број предавања, промоција и трибина. Академија СПЦ ће током трајања Сајма приредити изложбу радова својих студената, као и креативне радионице за децу, где ће их упознавати са техникама иконописа, мозаика, калиграфије и другим уметничким вештинама.
На нашем штанду "Предањске студије" за поједине књиге одобрићемо сајамски попуст и до 50%.
Дођите да се дружимо.

уторак, 22. децембар 2009.

Из наших књига



CD & book MERRY CHRISTMAS

(CD Divna Ljubojevic and Melódi The most beautiful Carols of the Orthodox East & book Liturgical celebration of Christmas, folk customs and traditions)

CHRISTMAS
The Nativity of our Lord and God and Saviour Jesus Christ

“And when the fullness of time was come, God sent His only-begotten Son” (Gal. 4:4), to save the human race... Thus He came into the world Whose coming had been foretold by the prophets and Who was born in the way that they had prophesied: of the most holy Virgin, in the city of Bethlehem, of the lineage of David according to the flesh, at the time when there was no longer in Jerusalem a king of the tribe of Judah, but Herod the stranger was on the throne. After many types and prefigurings, messengers and heralds, prophets and righteous men, wise men and kings, finally He appeared, the Lord of the world and King of kings, to perform the work of the salvation of mankind that could not be performed by His servants (Saint Bishop Nikolai).
Christmas is celebrated in memory of the Nativity of the Lord Jesus Christ, on 25th December (7th January, according to the Gregorian calendar). Although, Easter is the greatest one of the Christian feasts, known as The Feast of the feasts, the most interesting and varied Serbian national customs are related to Christmas and corresponding feasts. The weeks surrounding Christmas, which is the feast of children and family, are the most beautiful and solemn in the year. This booklet gives an overview of the national customs, as well as of the Orthodox Christmas services.
The religious poetry related to Christmas is particularly charming. One of the most delightful songs is the kontakion “Djeva dnes” (“Today the Virgin”), sung in three versions: the ancient Byzantine, traditional Russian (Valaam chant) and traditional Serbian chant. It is a song by our Holy Father Romanus the Melodist, one of the greatest religious poets, born in Emesa, Syria, who initially served as a church keeper in Beirut, and then as a deacon of the Great Church in Constantinople (end of 5th – beginning of 6th century). The booklet contains the kontakion’s lyrics in Serbian and English, as well as the lyrics of other most beautiful Nativity songs of the Orthodox East.

With the blessing of His Eminence Metropolitan Amfilohije of Montenegro and the Coastlands

понедељак, 21. децембар 2009.

Са Светим Оцима из дана у дан




Самооправдавање и самоугађање

# Као што вода и ватра представљају супротности, тако су једно другом супротстављени самооправдавање и смирење (свети Марко Подвижник).
# Пре свега, нама је потребна смиреномудреност, ми треба да будемо спремни да против сваке речи коју чујемо кажемо 'опрости', јер се смиреномудреношћу ломе све стреле ђавола и противника (свети авва Доротеј).
# У одбацивању оправдања, у окривљавању себе, и у мољењу за опроштај у свим оним ситуацијама када људи у свету обично прибегавају оправдањима и умножавају их, састоји се велика и тајанствен купељ светог смирења. Ње су се држали и њу завештавају сви свети оци. То делање је чудно када се посматра површно, али опит ће брзо показати да доноси велику душевну корист и да потиче од Само-Истине, од Христа. Наш Господ је одбацио оправдања, није их употребио пред људима, мада је могао да им покаже своју велику Божанску правду у свој њеној величини (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Правдање речима не приличи хришћанском животу (свети Исак Сиријац).
# Ми падамо у многа искушења, јер не чувамо поредак који доликује нашем звању. Зар не видимо да је жена хананејка прихватила (погрдан) назив који јој је дат и да ју је Спаситељ утешио. Такође, Авигеја је рекла Давиду: На мени, господару, нека буде та кривица (1. Цар. 25,24), и чувши то, Давид ју је заволео. Авигеја је слика душе, а Давид – слика Бога: ако душа оптужи себе пред Господом, Господ ће је заволети (преподобни Пимен Велики).
# Великог Пимена су питали: «Шта значи (што је у људи) високо?» (Лк. 16,15). Он је одговорио: «Оправдања. Не оправдавај себе и наћи ћеш мир». Онај ко не оправдава себе руководи се смиреномудреношћу, а онај ко се оправдава – умишљеношћу.
# Самоугађач тугује због прекора и лишавања, а богољубив човек због похвала и изобиља (свети Марко Подвижник).
# Ако ниједно искушење не може да се дотакне човека без воље Божије, онда су жалопојке, роптање, љутња, самооправдавање, оптуживање ближњих и околоности – покрети душе против воље Божије (свети Игњатије Брјанчанинов).
# Као зачетак порочних страсти у души служи самољубље, то јест љубав према телу, самосажаљење (авва Таласије).

среда, 9. децембар 2009.

Из наших књига



CD & књига Христос се роди
CD & book Merry Christmas

(CD Дивна Љубојевић и Мелóди, Најлепше Божићне песме Православног Истока & књига Црквено празновање Божића и Божићни народни обичаји)

Предговор
Мир Божији, Христос се роди! Ваистину се роди!
Огањ Бадњака који пламти ових дана сведочи да је Христово вријеме тек почело. Он Који је дошао међу нас и уселио се у нас - пун благодати и истине - стално нам долази, сваког Божића, и сваког тренутка пламти у нама, обнављајући људски живот и рађајући вјечну и неугасиву вјеру, наду и љубав. Прво Његово обитавалиште биле су јасле, а од тада до краја вијека - људско срце је Његов Витлејем и мјесто гдје се рађа.
Поклањамо се Богу и Божићу на овај свети дан, у који нас је Бог походио и са нама остао, да би нас просветио и обдарио Царством Небеским, вјечним животом и радошћу Свога рођења. Ту радост нам дарује овај свети дан. Њу нам доноси Богомладенац, спајајући Бога и земљу, небо и земљу, људе са Богом и људе једне са другима.
Зато нам ништа не преостаје у овом животу него да заједно са анђелима и пастирима непрекидно прослављамо Бога оном дивном пјесмом: "Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља!"
Клањајући се "Дјетету малом, предвјечном Богу", опростимо браћо једни другима, загрлимо се братском љубављу и поздравимо вјечним поздравом:
Христос се роди! Ваистину се роди!
Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије


уторак, 8. децембар 2009.

Дневник уредника


Кивот са моштима Св. Цара Уроша
у манастиру Јазак на Фрушкој Гори

Протеклог викенда био сам на Фрушкој Гори, по којој се спустила јутарња магла, у манастиру Нова Раваница у Врднику где од скора такође можете да нађете наше књиге.
Искористио сам прилику и посетио манастир Јазак како бих се поклонио моштима Св. Цара Уроша чији се спомен прославља за седам дана. Цар Урош има значајно место у новој књизи коју припремамо, о светој Ипомонији (Константину Драгашу, оцу свете Ипомоније, био је брат од ујака). Иначе књига о овој мало познатој српској светитељки требало би да изађе на пролеће.
Младен Станковић